Šta je problem kod stambenih zgrada u Beogradu: toplotna izolacija zidova

04 March 2008 - Komentari (4)

Izgradnja

Samo posmatrajući aktuelni kvalitet stambenih zgrada u Beogradu počećete da cenite ono što predstavlja pravi kvalitet gradnje. U ovom članku, pogledajmo šta investitori rade kada je u pitanju toplotna izolacija spoljašnjih zidova novih zgrada na atraktivnim lokacijama. Primeri koje pokazujemo ovde su nasumice uzeti. Oni predstavljaju ono što ćete najčešće naći gledajući oko sebe u Beogradu.

Nedovoljna toplotna izolacija

Najčešće rešenje toplotne izolacije spoljašnjih zidova novih zgrada u Beogradu je sa 5cm ekspandiranog polistirena (stiropora EPS). Koristi se ili u tzv. sendvič zidu sa slojem opeke preko ili sa slojem lepka, mrežice i maltera koji se nanosi direktno na EPS (demit fasada).

Spoljašnja toplotna izolacija zgrade sa 5cm stiropora sa malterom preko (demit fasada) (Foto Lionel Mestre).

Mogli bismo prvenstveno diskutovati o pozitivnim i negativnim aspektima korišćenja stiropora kao toplotne izolacije zidova ali to nam nije namera ovde. Ukoliko se propisno uradi, sa zadovoljavajućom debljinom, stiropor kao sloj toplotne izolacije može obezbediti odlične toplotne karakteristike.

Spoljašnja toplotna izolacija zgrade sa 5cm stiropora (Fotografije Lionel Mestre).

Zid napravljen od klasičnog opeka bloka (25x19x19) sa 5cm stiropora prekrivenim malterom i završnim slojem na obe strane ima U-vrednost između 0,5 i 0,6 W/m²K (podrazumevajući pravilnu instalaciju i ne uzimajući u računicu toplotne mostove na balkonima). Prema srpskim normama (koje nisu promenjene od 1989) to je više nego dovoljno. Ali koliko su relevantne norme koje su usvojene pre 20 godina? Sve zemlje sa sličnom klimom kao Srbija koje imaju naprednije energetske norme imaju po tom pitanju i jače zahteve (vidi prikaz ispod). Njihove norme su bile ažurirane nekoliko puta da bi reflektovale stvarnu cenu energije danas i uticaj na okolinu.

	Zid	Krov	Pod
Srbija	0,90	0,65	0,75
Rumunija	0,70	0,33	0,60
Bugarska	0,50	0,30	0,50
Mađarska	0,45	0,25	0,50
Francuska	0,40	0,25	0,36
Slovenija	0,15 do 0,60	0,15 do 0,25	0,25 do 0,45
Švajcarska	0,2 do 0,3	0,2 do 0,3	0,2 do 0,3

Postojeći zahtevi toplotne performance (U-vrednost u W/m²K) različitih građevinskih konstruktivnih sekcija u različitim zemljama sa sličnom klimom kao Srbija (izvor Izvor Eurima).

Da uporedimo, zid napravljen od Wienerberger POROTHERM 38 S P+E PLUS sa malterom i završnom masom na obe strane ima U-vrednost od 0,35 W/m²K. Klasični zid opisan gore sa 10cm stiropora umesto 5 imao bi sličnu U-vrednost.

Znači da standardna aplikacija od 5cm spoljne toplotne izolacije na zidove u potpunosti zadovoljava zastarele srpske norme dok je, u isto vreme, nedovoljna da bi obezbedila ugodan interijer sa niskoenergetskim zahtevima. Nažalost, izgleda da investitori nemaju razloga da grade ništa bolje.

Problemi u realizaciji

Ovo što smo opisali gore podrazumeva odličnu realizaciju. Ništa iznenađujuće, realizacije se uveliko razlikuju u kvalitetu. To nije lako uočiti zato što, u većini slučajeva, neuredni detalji su sakriveni jednom kada se zgrada završi.

Mada, ponekad i ostanu vidljivi. Imamo primer toga prikazan dole koji se nalazi na veoma ekskluzivnoj lokaciji gde je cena po kvadratnom mestu zasigurno iznad ili blizu 2000€. Možete zapaziti da je investitor potrošio novac da ugodi oku, iako ružni klima uređaji signaliziraju da ipak nije sve tako perfektno u ovoj zgradi.

Skupa luksuzna lokacija blizu Kalenić pijace. Gore-levo: pogled na zgradu, dole-levo: detalj neizbežnih klima uređaja, desno: vema luksuzan ulaz u zgradu (Fotografije Lionel Mestre).

Što se tiče toplotne izolacije zidova, možemo videti, na slici dole, da je standardna sa 5cm stiropora. Kao što smo objasnili ranije, ovo je ok za srpske norme ali je to najjeftinije rešenje a ne najbolje. Za tu cenu po kvadratnom mestu, postoji prostor da se uradi mnogo bolje. Ali ovo svakako nije najšokantniji detalj. Zgrada je izgrađena između dve postojeće starije zgrade. Tako da se pojavio problem pravilnog postavljanja spoljne toplotne izolacije sa strane gde se zgrada skoro dodiruje sa ove 2 postojeće zgrade.

Detalji spoljne toplotne izolacije na lokaciji gore. Levo: detalj rupe na levoj strani, desno: detalj neuredno postavljenog stiropora na desnoj strani (Fotografije Lionel Mestre).

Kao ersatz od rešenja, izvođači radova su trpali nešto stiropora u prostor između 2 zgrade na obe strane kako je gradnja napredovala. Onda, morali su da spoje taj stiropor sa fasadom. I došli su na ovu "predivnu" ideju ilustrovanu na slici gore.

Možete samo da zamislite posledice ove besmislice. Prelepi i veliki ventilisani toplotni most, voda koja se sliva niz fasadu i verovatno akumilira između polistirena i giter blokova, strukturalno oštećenje sa zamrzavanjem ili vlagom... Koliko dugo će potrajati pre nego što posledice ovoga postanu pravi problem. Nažalost, nema mogućnosti poboljšanja sve dok se stare zgrade ne sruše. I čak i onda, ko će biti odgovoran da popravi ovaj nered?

Izazov spojenih zgrada

Gledajući okolo pažljivije, uočili smo da je konekcija između novih i starih zgrada koje se dodiruju uvek pravi izazov koji je veoma loše rešen. Izgleda da se rešenje sa trpanjem stiropora koristi sa više ili manje uspeha. Dole su prikazani neki primeri u praksi.

Detalji toplotne izolacije na spoju 2 zgrade koje se dodiruju: neuredan posao (Fotografije Lionel Mestre).

Napomenimo da je ta neuredna gomila između jedina toplotna izolacija zidova koje nova zgrada ima. U-vrednost te sekcije neće sigurno biti dobra kao na drugim stranama. Ovi primeri su uzeti na dobrim lokacijama gde je cena po kvadratnom metru zasigurno iznad 1500€.

Za ove dve zgrade izgleda da je izvođač uspeo da uradi solidan posao samo da se ta toplotna izolacija iznenadno ne završava iznad najnižeg stana (Foto Lionel Mestre).

Mora da postoji bolji način od ovoga. Jedan na koji smo odmah pomislili je očigledno upotreba termo-bloka kao što je POROTHERM. Blok je sam po sebi izolacija, i nije potrebno dodati još jedan sloj. Samo se može ostaviti vazdušni prostor. To bi elegantno i bezbedno rešilo problem.

Bez toplotne izolacije

Neki ljudi su u stvari našli sličan način rešavanja ovog problema iako se ovaj ne preporučuje: gradnja sa regularnim giter blokom, bez izolacije i bez fasade. Ovo je zasigurno najjeftinije rešenje.

Možda je to rešenje naspram neurednog stiropora: šta će nam uopšte toplotna izolacija... Nije nam jasno da li postoji bilo kakva toplotna izolacija ispod prednje fasade, izgleda da je takođe nema (Foto Lionel Mestre).

Zaključak

Da li je ovo najbolje što možemo da uradimo u 21 veku? Da li je to što 2000 euros/m² mogu kupiti? Zaista je depresivno videti ovakav loš kvalitet novoniklih zgrada po čitavom Beogradu. Ovo će ostaviti skupo nasleđe koje neće biti lako rešeno. Troškovi grejanja i hlađenja ovakvih zgrada, troškovi održavanja, popravke i poboljšanja, i verovatno jednog dana, trošak kompletno nove izgradnje. I postoji cena nerava stanara onih koji kupe i osete loš komfor i razočarenje.

Ipak, samo sa malo brige i više razmišljanja pri koncepciji zgrade i izboru materijala, samo sa malo više novca potrošenog pri realizaciji, mogle bi se napraviti mnogo bolje zgrade.