Edukacija

Geotermalno bušenje i instalacija geotermalnih sondi, vizuelni vodič

25 October 2008 - Komentari (43) Izgradnja

Geotermalno bušenje i instalacija geotermalnih sondi, vizuelni vodič Prošlog jula, instalirali smo prvu geotermalnu sondu za sistem geotermalnog grejanja i hlađenja za Amadeo. Sada smo nastavili sa instalacijom i instalirali još 2 Rehau Raugeo sonde. U ovom vizuelnom vodiču, dokumentujemo kompletan proces instalacije od bušenja do punjenja bušotine sa bentonitom.

Geotermalno bušenje

Kompletno geotermalno kolo za jedan Amadeo je napravljeno od 5 vertikalnih bušotina od kojih je svaka duboka po 100 metara. To je sistem razmene zemlja-voda gde se toplota crpi iz zemlje u modu grejanja i vraća u zemlju u modu hlađenja. Raugeo sonda je napravljena od 400 metara ukrštenih polietilenskih (PE-Xa) cevi u kojima cirkuliše tekućina koja razmenjuje toplotu sa zemljom.

Budući da smo već ranije instalirali jednu sondu, ostalo je još 9 koje treba instalirati za Amadeo i Amadeo II. Dva tima bušača iz firme GEOID rade paralelno da bi ubrzali posao i 2 sonde su već instalirane.

Amadeo II desni deo (A4) sa 2 tima bušača iz GeoID-a

Amadeo II desni deo (A4) sa 2 tima bušača iz GeoID-a (foto Beodom).

Dodatna konstrukcija za bušenje je postavljena na mali kamion i komplementira predhodnu sa kojim je izbušena prva bušotina ispod Amadea. Zemlja u ovom delu je sastavljena od gline i nešto slojeva kamena. Bušenje ne ide baš brzo, od 15 do 20 metara dnevno. Najbolje je planirati vreme za geotermalno bušenje tako da se ne sukobi sa planiranjem gradnje.

GEOID mašina za bušenje radi na placu za Amadeo II

GEOID mašina za bušenje radi na placu za Amadeo II (foto Beodom).

Tehnika hidraulično-rotacionog bušenja se koristi od strane oba tima. Bušenje se obavlja sa tungsten-carbide (widia) bušilicom, postavljenom na šuplje cevi koje se okreću pri bušenju. Mešavina vode, mulja i gline se upumpava is obližnjeg bazena i ubrizgava pod pritiskom u prazne cevi i tako podmazuje bušilicu. Mešavina vode zajedno sa još materijala od bušenja se vraća nazad zbog pritiska i vraća opet u bazen u zatvorenoj petlji.

Zavorena petlja hidraulično-rotacionog bušenja

Zavorena petlja hidraulično-rotacionog bušenja (foto Beodom).

Pogled izbliza na  površinski deo bušotine za vreme bušenja

Pogled izbliza na površinski deo bušotine za vreme bušenja (foto Beodom).

Prvi bušački tim je investirao u novu univerzalnu bušilicu.

Nova bušilica za Amadeo bušenje

Nova tungsten-carbide (widia) bušilica za Amadeo bušenje (foto Beodom).

Pročišćavanje bušotine

Posle 6 dana bušenja, ciljna dubina od 100 metara je postignuta od strane oba tima. Jednom kada se bušenje završi, bušotina treba da se pročisti ubrizgavanjem vode pod pritiskom. Posle toga je spremna za instalaciju geotermalne sonde. Cevi za bušenje se izvlače vani jedna po jedna.

Pričvršćivanje cevi na metalni deo koji se koristi za podizanje cevi na konstrukciju za bušenje

Pričvršćivanje cevi na metalni deo koji se koristi za podizanje cevi na konstrukciju za bušenje (foto Beodom).

Izvlačenje jedne cevi za bušenje van bušotine na konstrukciju

Izvlačenje jedne cevi za bušenje van bušotine na konstrukciju (foto Beodom).

Priprema sonde

Da bi se maksimizirala razmena toplote u bušotini, jedna Rehau Raugeo geotermalna sonda je napravljena od 2 nezavisne petlje, vezane zajedno na dnu sonde. To predstavlja 400 metara PE-Xa cevi za jednu sondu.

Najpre se 2 nezavisne petlje postavljaju na kotur koji ih drži za vreme instalacije.

2 nezavisne petlje geotermalne sonde, postavljene na kotur za instalaciju

2 nezavisne petlje geotermalne sonde, postavljene na kotur za instalaciju (foto Beodom).

Detalj jednog kraja 2 petlje, u kome se cev samo savija i bez prekida ista cev nastavlja dalje

Detalj jednog kraja 2 petlje, u kome se cev samo savija i bez prekida ista cev nastavlja dalje (foto Beodom).

2 kraja dve nezavisne petlje se vezuju zajedno pod 90 stepeni i tako formiraju Raugeo sondu.

Vezivanje zajedno 2 kraja 2 nezavisne petlje i formiranje kompletne sonde

Vezivanje zajedno 2 kraja 2 nezavisne petlje i formiranje kompletne sonde (foto Beodom).

Druga 2 kraja svake petlje će biti iskorišćena za punjenje sonde vodom i posle toga zatvorena. Rehau Raugeo geotermalne sonde su napravljene od jakih PE-Xa cevi.

Detalj jednog kraja  Raugeo geotermalne sonde, napravljene od jakih PE-Xa cevi

Detalj jednog kraja Raugeo geotermalne sonde, napravljene od jakih PE-Xa cevi (foto Beodom).

Punjenje geotermalne sonde sa vodom

Pre instalacije sonde u bušotinu, sonda mora biti napunjena vodom pod pritiskom. To se radi da bi se obezbedio integritet i kompenzovao pritisak koji se uvećava sa dubinom bušotine pri spuštanju sonde. Cevi sonde bi mogle da prsnu ukoliko nisu napunjene vodom pod pritiskom.

Pripremanje geotermalne sonde za punjenje vodom

Pripremanje geotermalne sonde za punjenje vodom (foto Beodom).

Svaka petlja se puni nezavisno. Jedan kraj petlje se vezuje na crevo sa vodom sa meračem pritiska koji kontroliše pritisak unutar sonde. Drugi kraj se ne dira.

Jedan kraj petlje se vezuje na crevo sa vodom sa meračem pritiska

Jedan kraj petlje se vezuje na crevo sa vodom sa meračem pritiska (foto Beodom).

Ubrzo posle, kako voda puni sondu, jedan deo vode počinje da izlazi na drugom kraju u negularnom mlazu.

Voda počinje da ističe na drugom kraju sonde u neregularnom mlazu

Voda počinje da ističe na drugom kraju sonde u neregularnom mlazu (foto Beodom).

Jednom kada protok postane ujednačen, to znači da je vazduh izašao iz cevi sonde. Dotok vode se zaustavlja i otvoreni kraj sonde se zatvara.

Zatvaranje dotoka vode u momentu kada protok vode postane ujednačen

Zatvaranje dotoka vode u momentu kada protok vode postane ujednačen (foto Beodom).

Zatvaranje otvorenog kraja sonde da bi se voda zadržala unutra

Zatvaranje otvorenog kraja sonde da bi se voda zadržala unutra (foto Beodom).

Onda se slavina ponovo otvara i sonda se dopunjava. Pošto je drugi kraj sonde zatvoren, pritisak u sondi raste u skladu sa pritiskom vode. Dobar pritisak u sondi za instalaciju je 4.5 bara.

Pogled izbliza na merač pritiska koji pokazuje da je pritisak vode u sondi dostigao 4.5 bara

Pogled izbliza na merač pritiska koji pokazuje da je pritisak vode u sondi dostigao 4.5 bara (foto Beodom).

Spuštanje sonde u bušotinu

Šuplje metalne cevi, uže od onih za bušenje, se koriste za spuštanje sonde. Ove cevi se koriste za ubrizgavanje bentonita u bušotinu jednom kada je sonda spuštena na željenu dubinu.

Početak spuštanja geotermalne sonde u bušotinu

Početak spuštanja geotermalne sonde u bušotinu (foto Beodom).

Da bi spojili zajedno 4 cevi koje čine 2 nezavisne petlje sonde, postavljaju se na regularnim razmacima plastični veznici. Metalna cev prolazi kroz rupu koja se nalazi u sredini veznika, dok je svaka od 4 cevi uhvaćena sa jedne strane.

Detalj plastičnog veznika koji se koristi da se 4 cevi geotermalne sonde grupišu zajedno

Detalj plastičnog veznika koji se koristi da se 4 cevi geotermalne sonde grupišu zajedno (foto Beodom).

Spuštanje se odvija brzo i dodatne metalne cevi se nastavljaju za spuštanje u dubinu.

Dodavanje metalne cevi za nastavak spuštanja geotermalne sonde

Dodavanje metalne cevi za nastavak spuštanja geotermalne sonde (foto Beodom).

Dodatni plastični veznici se dodaju na novu cev pre nego se ona veže za predhodnu.

Postavljanje plastičnih veznika na novu cev pre nego se ona veže za predhodnu

Postavljanje plastičnih veznika na novu cev pre nego se ona veže za predhodnu (foto Beodom).

Kraj sonde je skoro dostignut. Oko 1 metar sonde je ostavljen da viri iz bušotine za dalje povezivanje sa ostatkom sistema.

Instalirana Raugeo sonda

Instalirana Raugeo sonda (foto Beodom).

Ubrizgavanje bentonita

Jednom kada se sonda spusti u bušotinu, preostali prostor u bušotini se mora popuniti sa nečim. To se radi da bi se bušotina stabilizovala i da bi se maksimizirala razmena topote između cevi sonde i okolne zemlje. Najčešće korišćena supstanca je bentonit, vrsta gline koja se isporučuje u formi pudera.

Bentonit se priprema sa vodom uz stalno mešanje, sve dok se ne dobije gusta mešavina koja se onda uz pomoć pumpe ubrizgava u bušotinu.

Pripremanje bentonita za ubrizgavanje u bušotinu

Pripremanje bentonita za ubrizgavanje u bušotinu (foto Beodom).

Punjenje se radi u nekoliko koraka, na različitim nivoima bušotine. Između svakog koraka, još metalnih cevi se izvlači da bi se bentonit ubrizgao na veću visinu.

Izvlačenje metalnih cevi koje su korišćene za ubrizgavanje bentonita u bušotinu

Izvlačenje metalnih cevi koje su korišćene za ubrizgavanje bentonita u bušotinu (foto Beodom).

Instalacija sonde završena

Jednom kada je bušotina napunjena, instalacija sonde je završena. Ostaje onda da se konstrukcija za bušenje pomeri na sledeću poziciju. Kada se instaliraju sve predviđene sonde, posle se spajaju zajedno za vezu sa geotermalnom toplotnom pumpom.

Geotermalna sonda posle instalacije

Geotermalna sonda posle instalacije (foto Beodom).

Komentar(i) na ovaj članak

26/12/2010

milena

43

Comment

Re:Podno grejanje i sonda

Hvala Vam za pohvale za sajt.
Na Vaša pitanja ne možemo odgovoriti bez potrebnih tehničkih podataka i najverovatnije izlaska na teren. Ukoliko želite naše usluge možete nam se javiti imejlom.
Srdačan pozdrav.

20/12/2010

Goran68

42

Comment

Podno grejanje i sonda

Pohvale za sajt i odgovore, a imam i par pitanja.
Ugradio sam podno grejanje u kuci od 120kvm sa PEX-Al-PEX cevima. Podna izolacija je stirodur - 5cm, zidna stiropor - 8cm a, krovna mineralna vuna - 10cm. Kuca se snabdeva vodom iz arterijskog bunara dubine 114m i precnika busotine 100mm. Mogu li koristiti postojeci bunar i za toplotnu pumpu i za vodosnabdevanje? Koja je orijentaciona potrebna snaga TP za ove uslove? Koje su vrednosti ulazne i izlazne temperature vode za podno grejanje? Unapred hvala na odgovorima.

08/06/2010

milena

41

Comment

Re: Geotermalno bušenje i instalacija geotermalnih sondi, vizuelni vodič

Poštovani,

Kada se ide na opciju voda-voda tj. kada se toplota izvlači iz podzemnih voda, neophodno je imati dva bunara, jedan iz koga uzimate vodu i drugi u koji tu vodu vraćate. Prilikom bušenja bunara treba otkriti podzemni tok vode da se ne bi desilo da bunar u koji vraćate vodu bude ispred onog iz koga crpite. Dubina bunara je takođe veoma bitna: što je bunar dublji više energije vam treba da bi crpili vodu.

31/05/2010

caki

40

Comment

Re: Geotermalno bušenje i instalacija geotermalnih sondi, vizuelni vodič

posedujem arterijski bunar na 120m dubine.dali bih mogao da instaliram geo termalnu sondu a da i dalje koristim vodu za kucnu upotrebu?

22/04/2010

milena

39

Comment

RE: kapacitet

Maksimalna temperatura koju je moguće dobiti sa toplotnom pumpom u najboljim okolnostima je 70 stepeni Celzijusa, obično je 55 do 60.

Sa povećanjem izlazne temperature vode, COP (stepen iskorišćenosti) toplotne pumpe opada dramatično.

21/04/2010

Anonymous

38

Comment

капацитет

ukoliko je temperatura vode na izazu iz toplotne pumpe u toku grejne sezone 70 stepeni Celzijusa,gde je problem da u npr 15 radijatora dodje 55 stepeni ,

13/04/2010

Milan

37

Comment

Busaci sondi

Molim Vas ako je moguse doci do kontakta firme koja je za Vas busila sonde - Geoid. Interesuje me kolika je prosecna velicina toplotne pumpe za kucu od cc 100-150 m2 i sa koliko sondi. I gde se moze naci neka geotermalna mapa. Unapred hvala. Sa pozdrvaima Milan

12/03/2010

milena

36

Comment

Re: Geotermalno bušenje i instalacija geotermalnih sondi, vizuelni vodič

Poštovana Vesna,

Ovde se na radi o geotermalnom grejanju koristeći toplotu vode tj. bunare, već se radi o zatvorenoj petlji i toplota se crpi iz zemlje.

09/03/2010

Vesna

35

Comment

esna

interesuje me msta se dogadja ako je tlo podvodno i ako se voda nalazi na tri metra dubine da li je i tada neophodno busiti 100 metara

05/03/2010

milena

34

Comment

Re:Geotermalno grijanje porodisne kuca

Poštovani Branislave,

Prvo da Vam se zahvalim za pohvale za naš sajt.

Vaša kuća je dobro izolovana za srpske standarde, ali za investiciju u geotermalno grejanje nedovoljno. Izolacija bi trebala da bude bar duplo veća. Mnogo Vam se više isplati da investirate u dodatnu izolaciju nego u geotermalni sistem. Činjenica da imate radijatorsko grejanje takođe ne ide u prilog investiranju u geotermalni sistem. Razmislite u kupovini peći na pelete. Srdačan pozdrav

26/02/2010

Branislav Trifkovic

33

Comment

Geotermalno grijanje porodisne kuca

Postovani,
interesuju me parametri uvodjenja grijanja u porodicnu kucu koja je u potpunosti i kvalitetno izolovana(tavan-10 cm kamene vune+podascano, demit fasada 5 cm, petokomorna pvc plastikarija...Dimenzije 10x13 m,sa istim stanovima u prizemlju i na spratu. Uvedeno centralno grijanje na ugalj, bakarne oblozene cijevi, pec Centrometal 35 Kcal.
Busenje je moguce u dvoristu oko kuce.
Kolika bi trebala dubina busenja, koliko sondi, koja toplotna pumpa i tako to.
Na kraju, mozete li bar priblizno reci cijenu za ovu investiciju. Napominjem da smo do sada prosjecno trosili oko 7-8 t uglja(Banovici)+ drvo za potpalu=600 Evra za grejnu sezonu (2X100 metara kvadratnih stambenog prostora).
Dakle da li bi to bila isplativa investicija ?

Unaprijed zahvalan i pohvaljum vasu starnicu. Kad bi nas narod samo malo gledao sta rade pametni narodi u svijetu.

27/01/2010

Anonymous

32

Comment

Re: Geotermalno bušenje i instalacija geotermalnih sondi, vizuelni vodič

Da li je moguće ugraditi geotermalne sonde u bušotine većih dubina od 1000m, npr. koristiti postojeće napuštene bušotine za ugljovodonike u Vojvodini?

17/01/2010

milena

31

Comment

Re: Geotermalno bušenje i instalacija geotermalnih sondi, vizuelni vodič

Hvala Vam za pohvale. Pozicija bušotine je bitna u odnosu na ostale, tj. minimalni razmak između bušotina treba da bude 5-6 metara. Na osnovu tehničkog proračuna određuje se dubina bušotine.

16/01/2010

Sale

30

Comment

Re: Geotermalno bušenje i instalacija geotermalnih sondi, vizuelni vodič

Da pohvalim ceo sajt odlican posao.
Da li je bitna pozicija busotine ili samo njena dubina.

11/10/2009

srbija bunar

29

Comment

termalna sonda

gospođo milena uprav sam završio termalnu sondu 300m dubine lekino brdo bgd aleksandar kostic

04/06/2009

milena

28

Comment

Re: Temperatura vode

Objašnjenje na kom principu funkcioniše toplotna pumpa naći ćete na linku :

http://www.vaillant.rs/Krajnji_korisnici/Inovacije/Zeolit_toplotna_pumpa/article/Princip_rada.html

31/05/2009

Vidan

27

Comment

Temberatura vode

Ako je temperatura zemlje konstantna i iznosi 10-12 stepeni kako to da se dobija temperatura vode od 70C... U cemu je kvaka?

31/03/2009

milena

26

Comment

Re: Mogućnost naknadne ugradnje geotermalne sonde

Hvala.

U principu, geotermalno grejanje je kompatibilno i sa regularnim radijatorima, mada je najefikasnije sa podnim grejanjem na vodu niske teperature.

Za sve što se tiče cena i mogućnosti ugradnje najbolje je da se obratite direktno našem partneru/instalateru GP Kombo (podatke o njima naći ćete na našoj stranici pod Partneri/Reahau)

30/03/2009

SRECKO

25

Comment

MOGUCNOST NAKNADNE UGRADNJE GEOTERMALNE SONDE

Sajt je odlican
Moze li se naknadno ugraditi geotermalna sonda/kuca je napravljena i odrazen je sisitem grejanaj sa radijatorima.
DA li je neophodno podno grejanje d abi sistem bio primenjiv i koja bi bila okvirna cena ugranje sonde i modifikacije vec postojeceg sistema grejanja za kucu od 160m2 na sistem grejanja i hladjenja/Geotermalno

29/03/2009

milena

24

Comment

Re: U vezi sonde

Cevi se koriste samo za spuštanje sonde. Iste cevi se vade napolje i u bušotini ostaje samo sonda zalivena bentonitom.

29/03/2009

Gradim_kuću

23

Comment

U vezi sonde

Lijepo Vas molim, da li se kod ugrađivanja sondi treba zaceviti kompletna dubina bušotine ili se mogu sonde pustiti u nezacevljenu bušotinu i zatim napuniti bentonitom? Mnogo hvala!

28/02/2009

milena

22

Comment

Re: Jedno laičko pitanje

Hvala Vam.
Temperatura vode na izazu iz toplotne pumpe u toku grejne sezone je 70 stepeni Celzijusa, a u toku leta je između 12-14.

25/02/2009

Ivana Saric

21

Comment

Jedno laičko pitanje

Takođe bih želela da vam čestitam na izgledu i ažurnosti sajta. Imam samo jedno laičko pitanje, a to je koja je procenjena max temperatura i min temperatura koja može da se ostvari ovim načinom grejanja i hlaženja knkretno u zgradi koju vi gradite?

Unapred hvala,

Ivana

11/02/2009

milena

20

Comment

Re: Geotermalno bušenje i instalacija geotermalnih sondi, vizuelni vodič

Poštovani Nebojša,
Hvala Vam na pohvalama za sajt.
Snaga toplotne pumpe koju koristimo je 32 kW, a bentonit koji koristimo je domaći proizvod koji je dovoljno dobar za teren na kome smo izveli bušotine.

06/02/2009

Nebojsa

19

Comment

Re: Geotermalno bušenje i instalacija geotermalnih sondi, vizuelni vodič

Zelim samo da pohvalim vas sajt i rad na uvodjenju novih tehnologija na nase trziste.Postavio bih vam par pitanja
Kolika je snaga toplotne pumpe za taj projekat?
Koji tip bentonita koristite i zasto?
Zelim vam puno uspeha u radu.
N.Djokic
Groun Source
Ireland

23/01/2009

Anonymous

18

Comment

Re: Geotermalno bušenje i instalacija geotermalnih sondi, vizuelni vodič

Hm.. u hladnoj Svedskoj buse po 3 sonde u dubinu do 3 metara, jeftinije a isti efekat kao jedna na 90.

18/01/2009

milena

17

Comment

Re:olja

Hvala na komplimentima za sajt.
Za zagrevanje bilo koje zgrade potrebno je prvo uraditi termički proračun koji veoma varira u ovisnosti od toplotne izolacije zgrade, instaliranih prozora, eventualnih toplotnih mosova itd.. Zgrada mora biti odlično izolovana da bi se investicija u geotermalno grejanje isplatila. Zato uvek savetujemo da se krene od toga i u to prvenstveno uloži novac.
Geotermalne sonde koje opisujemo ovde izvlače toplotu iz same zemlje, a ne iz geotermalnog izvora vode, tako da sistem hlađenja leti funkcioniše obrnutim režimom od onoga zimi tj. voda koja je u cevima u stanu zgrejana do neke temperature leti odlazi u zemlju i dole se rashlađuje i tako rashlađena vraća nazad i hladi stanove.

17/01/2009

olja

16

Comment

olja

Iskrene cestitke za sajt. Molim Vas da mi odgovorite na dva pitanja, koja duabina je potrebna i koliko busotina za zagrevanje 1000 kvm.,i da li je to i topla voda leti i ako je grejanje ,podno, kako funkcionise hladjenje? Hvala

09/01/2009

voks

15

Comment

Re: Geotermalno bušenje i instalacija geotermalnih sondi, vizuelni vodič

da li je moguce da treba 5 dana da se probusi 100 metara to bi trebalo da ide brze s obzirom da nema kamenih stena

06/01/2009

milena

14

Comment

Efikasnost sonde

Projektovana efikasnost je 50W po linearnom metru. Ali to zavisi od dubine bušenja i provodljivosti zemlje.

27/12/2008

Vlastimir

13

Comment

Efikasnost sonde

Kolika Vam je projektovana (ili stvarna) efikasnost sonde po dužnom metru?

18/12/2008

Anonymous

12

Comment

RE: pitanje - Prinos topline

Urađen je termički proračun na osnovu koga su određene dubine bušotina, tj. dužine sondi i snaga toplotne pumpe. Tačne prinose topline imaćemo kada sistem bude pušten u rad. U toku leta pumpa će raditi u režimu pasivnog hlađenja.

18/12/2008

Anonymous

11

Comment

RE: Troškovi energije

Hvala Vam na pohvalama za sajt.
Što se tiče troškova energije, to smo rešili tako što postoji posebno brojilo samo za toplotnu pumpu i troškovi će se deliti na stanare. Budući da će troškovi biti mali ne očekujemo neke probleme. Što se tiče održavanja sistema postoji kontrakt na godišnjem nivou sa instalaterom.

16/12/2008

Dušan

10

Comment

Re: Geotermalno bušenje i instalacija geotermalnih sondi, vizuelni vodič

Lepo.

16/12/2008

miki

9

Comment

pitanje - Prinos topline

S obzirom da se prinos kod sondi kreće između 25-70 W po m dužine ugrađene sonde ovisno o vrsti tla. Koliki ste Vi prinos dobili i dali zadovoljava za instaliranu snagu toplinske pumpe ili ćete dogrijavati sustav? Dali će se vršiti pasivno hlađenje objekta pomoću toplinske pumpe?

Unapred zahvaljujem na odgovoru!

15/12/2008

bane73

8

Comment

Troškovi energije

Pre nekoliko dana sam otkrio vas sajt i oduševljen sam sadržajem i izborom tema.Kako sam po struci mašinski inženjer termotehnike bliske su mi ove teme vezane za kombinaciju pasivnih i aktivni sistema u cilju uštede energije, pa bih Vam u tom smislu postavio jedno pitanje. Na koji način će te u Vašim zgradama rešiti naplatu potrošene energije kao i troškove koji će neminovno nastati u eksploataciji a odnose se na troškove redovnog održavanja sistema (solarni paneli, toplotna pupma, geotermalna sonda ), jer pitanje troškova je postalo ključno za mnoge stanare zgrada sa grejanjem na gas gde se troškovi gasa plaćaju po kvm stana (za zgradu je napravljena centralna gasna kotlarnica), a u našim uslovima uvek postoji neki problematičan stanar koji jednostavno ne plaća ili neredovno plaća svoje račune i onda nastaju problemi sa isporučiocem gasa. Još jednom sve pohvale za trud na kreiranju sajta.

30/11/2008

Srbija bunar

7

Comment

Re: Geotermalno bušenje i instalacija geotermalnih sondi, vizuelni vodič

koliko vam je trebalo vremena da izbusite ovih 5 sondi.

24/11/2008

milena

6

Comment

Re: NS

Temperatura se povećava za 1 stepen C na otprilike svakih 33 metra dubine. Uobičajeno je da geotermalno bušenje za grejanje kuća ide do 125m dubine. O mogućnostima bušenja na veće dubine najbolje je da kontaktirate direktno izvođače radova (bušače).

24/11/2008

Popovic

5

Comment

Re: NS

Nisam zadovoljan sa odgovorom..!
Ukoliko je busotina dublja normalno je da se temperatura povecava samo sto neznam koju temperaturu mogu da dobijem???
Do koje dubine mozete da busite???
s,postovanjem Popovic

23/11/2008

milena

4

Comment

Re: NS

Bušenje 1m dubine sa sondom i instalacijom košta oko 50Evra. Temperatura zemlje posle dubine od 5-6 metara je manje više konstantna i kreće se od 12-14 stepeni.

23/11/2008

Popovic

3

Comment

NS

Koliko kosta busotina od 200m dubine?
I koliku temperaturu dobivamo tom dubinom ?
s postovanjem Popovic

21/11/2008

milena

2

Comment

Re: Pitanje u vezi kolektora i sonde

Hvala Vam puno na pohvalama i lepim željama.

Efikasnost između površinskih i dubinskih sondi, je ista. Veću efikasnost možete postići sa sistemom voda-voda, ali naravno taj sistem je izvodljiv samo ukoliko ima dovoljno podzemne vode.

20/11/2008

Milanbg78

1

Comment

Pitanje u vezi kolektora i sonde

Prvo da vam uputim cestitke za izgled sajta i na azuriranosti,to je kod nas jako retko.Imate jako dobrih tekstova i zelim vam puno uspeha u daljem radu.
Moje pitanje je u vezi razlike izmedju zemljanih kolektora i sonde.Da li osim ustede prostora i vece konstatne temperature na vecoj dubini(samim tim manja potrosnja dodatne energije) postoje i razlike u efikasnosti?
Unapred hvala na odgovoru