Edukacija

Poseta fabrici Pichler Klimabloc u Welsu, Austrija

25 July 2010 - Komentari (0) Izgradnja

Poseta fabrici Pichler Klimabloc u Welsu, Austrija Klimabloc se proizvodi u Srbiji od strane Zorka Opeke ali tehnologija dolazi iz Austrije. Stvaralac Klimabloca je Markus Pichler, koji vodi porodični biznis (koji je nastao pre više od 200 godina) proizvodnje opeke u Welsu, Austrija. Imali smo šansu da posetimo ovu "state of the art" fabriku Klimabloca kao i novu proizvodnu liniju perfabrikovanih opeka zidova zvanih REDBLOC.

Sirovine

Proizvodnja Klimabloca počinje sa vađenjem sirovine u nalazištu gline blizu fabrike. U stvari Klimabloc je napravljen od mešavine nekoliko materijala:

  • 44% glina (iz kopa gline)
  • 44% laporac (iz kopa laporca)
  • 10% papirni talog
  • 2% ugljena prašina

Glina iz kopa skladištena pre obrade

Glina iz kopa skladištena pre obrade (foto Beodom).

Sirovine su izvađene kada vreme dozvoljava i skladištene u krugu fabrike. Sa sigurnom rezervom materijala od nekoliko nedelja proizvodnja blokova se odvija bez zastoja.

Prenošenje laporca u proizvodnju

Prenošenje laporca u proizvodnju (foto Beodom).

Papirni talog gori za vreme pečenja blokova i daje poroznu strukturu koja poboljšava njihove toplotne karakteristike. Ugljena prašina takođe gori za vreme pečenja blokova i to ravnomerno raspoređeno gorivo poboljšava proces pečenja i smanjuje zahtev za gorivom u samoj peći.

Papirni talog skladišten pre upotrebe

Papirni talog skladišten pre upotrebe (foto Beodom).

Na kraju, sva 4 sirova materijala se mešaju zajedno u određenoj proporociji uz pomoć utovarivača i spremaju za procesiranje.

Sirovine odložene zajedno pre obrade

Sirovine odložene zajedno pre obrade (foto Beodom).

Obrada sirovina

Cilj procesiranja je da filtrira, izmeša, izlomi, isitni i samelje sirovi materijal da bi se dobila homogena mešavina sa delićima ne većim od 1 milimetra.

Mešanje i drobljenje gline i laporca

Mešanje i drobljenje gline i laporca (foto Beodom).

Sitnjenje i mlevenje mešavine u mlinu

Sitnjenje i mlevenje mešavine u mlinu (foto Beodom).

Na kraju, obrađena mešavina je smeštena u skladište odakle će biti preuzeta za proizvodnju blokova.

Skladište za pripremljenu mešavinu

Skladište za pripremljenu mešavinu (foto Beodom).

Proizvodnja blokova

Iz skladišta, fina mešavina se preuzma i prolazi kroz mašinu koja filtrira eventualne delove korena vegetacije. Malo vode se dodaje da bi se dobilo testo koje se šalje na kontinualno presovanje.

Priprema presovanja: otklanjanje delova korenja i pretvaranje fine mešavine u testo od gline

Priprema presovanja: otklanjanje delova korenja i pretvaranje fine mešavine u testo od gline (foto Beodom).

Delovi gline poslati na presovanje

Delovi gline poslati na presovanje (foto Beodom).

Glina se zagreva sa parom i šalje kroz kalup koji ga oblikuje u određeni oblik. Različiti kalupi se koriste da bi se kreirale različite vrste blokova.

Oblikovanje gline u formu bloka

Oblikovanje gline u formu bloka (foto Beodom).

Kalup za oblikovanje bloka 50 cm

Kalup za oblikovanje bloka 50 cm (foto Beodom).

Kontinualno oblikovana masa se precizno reže u blokove određene dimenzije. U stvari, pošto će blokovi biti izbrušeni na kraju posle pečenja, njihova visina u ovoj etapi je nekoliko milimetara veća od finalne visine.

Sečenje blokova određene dimenzije iz oblikovane mase

Sečenje blokova određene dimenzije iz oblikovane mase (foto Beodom).

Sušenje blokova

Blokovi se pažljivo smeštaju na palete koje se slažu jedna na drugu i transportuju u sušionicu gde će se lagano sušiti na temperaturi od 90°C.

Stavljanje sveže izrezanih blokova na palete

Stavljanje sveže izrezanih blokova na palete (foto Beodom).

Slaganje paleta pre slanja u sušionicu

Slaganje paleta pre slanja u sušionicu (foto Beodom).

Sušenje blokova unutar sušionice

Sušenje blokova unutar sušionice (foto Beodom).

Pečenje blokova

Posle sušenja, suvi blokovi se premeštaju sa paleta sušionice na kolica za peć koja će proći kroz peć za vreme procesa pečenja. Osušeni blokovi su već dovoljno čvrsti da se mogu slagati bez problema.

Osušeni blokovi se slažu na kolica za peć

Osušeni blokovi se slažu na kolica za peć (foto Beodom).

Kolica ulaze na ulaz u peć. Blokovi će biti pečeni na temperaturi od 950°C. Peć koristi prirodni gas kao gorivo.

Kolica sa blokom 50 odlaze u peć - 1

Kolica sa blokom 50 odlaze u peć - 2

Kolica sa blokom 50 odlaze u peć (fotografije Beodom).

Pogled sa vrha peći

Pogled sa vrha peći (foto Beodom).

Brušenje blokova

Kada blokovi izađu iz peći, zadnji korak je njihovo brušenje. Za razliku od Klimabloca u Srbiji, većina Klimabloca proizvedenog u Austriji je brušeni blok. Ovi blokovi mogu biti zidani sa tankom fugom (fugom koja je debljine 1 milimetar) ili lepkom (kao što je DryFix).

Proizvodna linija zadužena za brušenje bloka

Proizvodna linija zadužena za brušenje bloka, trenutno u radu nad specijalnim blokom za skladištenje flaša (foto Beodom).

Brušenje se odvija u dva koraka prolaskom svakog bloka kroz dijamantska sečiva koja odbruse 1 ili 2 milimetra sa obe strane bloka čineći ga perfektne veličine.

2 koraka  brušenja blokova

2 koraka brušenja blokova (foto Beodom).

Pakovanje, etiketiranje, skladištenje i transport

Konačno, blokovi su složeni na palete, upakovani i etiketirani. Pelete se smeštaju napolju na otvorenom skladištu, gde čekaju na utovar.

Skladište  Klimabloca - 1

Skladište  Klimabloca - 2

Skladište Klimabloca u skladištnom prostoru u fabrici Pichler Klimabloc (fotografije Beodom).

Isporuka Klimabloca - 1

Isporuka Klimabloca - 2

Klimabloc palete natovarene na kamion za transport (foto Beodom).

Video o proizvodnji

Veoma informativni video kompletne proizvodnje Klimabloca od iskopa sirovina do isporuke blokova realizovan od strane Pichler kompanije. Video možete pogledati dole.

REDBLOC proizvodnja

Pored KLIMABLOC proizvodnje, takođe smo posetili novu REDBLOC fabriku gde se proizvode prefabrikovani zidovi koristeći KLIMABLOC. Veoma impresivan sistem.

Proizvodna linija REDBLOC-a

Proizvodna linija REDBLOC-a (foto Beodom).

REDBLOC je kompletan sistem prefabrikovanih zidova napravljenih od brušenih blokova na automatizovanoj proizvodnoj liniji. Počevši od arhitektonskog plana objekta, objekat se analizira da bi se odredile različite sekcije zida koji će biti urađeni u fabrici. Prefabrikovani zidovi se onda šalju na gradilište gde se samo trebaju spojiti. Brzina gradnje sa ovim sistemom je neuporediva. Kvalitet je konstantan, prozori i vrata su urađeni u milimetar i električne instalacije su pripremljene.

Voda pod visokim pritiskom seče REDBLOC zid

Voda pod visokim pritiskom seče REDBLOC zid - izbliza

Voda pod visokim pritiskom seče REDBLOC zid (fotografije Beodom).

REDBLOC je nastao 2005 i rezultat je nekoliko godina istraživanja i razvoja od strane Markus Pichlera i partnera. Jedan od ključnih aspekata REDBLOC-a je dvo-komponentni lepak koji se koristi za spajanje blokova. Taj lepak se osuši za samo 15 minuta i time dozvoljava da se sveže napravljeni zid može seći i transportovati odmah.

REDBLOC zid posle sečenja

REDBLOC zid posle sečenja (foto Beodom).

Kada je sečenje završeno, svaki zidni elemenat je obezbeđen sa 2 metalne sajle koje su postavljene relativno prema centru graviteta zida. Onda se zidni elemenat transportuje na platformu sa kojom će biti isporučen na gradilište.

Prenošenje REDBLOC zida na trasportnu platformu

Prenošenje REDBLOC zida na trasportnu platformu (foto Beodom).

REDBLOC zidovi i nadvoji na trasportnoj platformi

REDBLOC zidovi i nadvoji na trasportnoj platformi (foto Beodom).

REDBLOC je zaista ogroman pomak napred u izgradnji solidnih zidova kao što možete videti u 2 videa dole:

REDBLOC proizvodnja prefabrikovanih zidova

REDBLOC instalacija prefabrikovanih zidova


Srbija još nije spremna za sistem kao što je REDBLOC ali to predstavlja prirodnu evoluciju i racionalizaciju građevinskog procesa. Prvi korak u Srbiji je razvoj tržišta blokova kao što je Klimabloc. Sledeći korak bi bio uvođenje brušenog bloka i lepka kao što je DryFix. Ovo bi već bio ogroman napredak.

Komentar(i) na ovaj članak

Moderation:
  • You are currently viewing mixed comments.
  • View unpublished comments (0)
  • View published comments (0)