Izbegavanje toplotnih mostova ili kako napraviti bolje zgrade

05 February 2008 - Komentari (8)

Izgradnja

Jedan od ključnih aspekata izgradnje niskoenergetske zgrade čini pažnja posvećena toplotnoj izolaciji. To znači korišćenje pravih materijala odgovarajuće debljine koji pružaju dobre toplotne karakteristike. Ali to samo nije dovoljno. To takođe znači da toplotna izolacija mora biti pravilno postavljena tako da nema rupa i propusta kuda bi toplota mogla da izađe i umanji efekat te toplotne izolacije. Izbegavanje ovih takozvanih toplotnih mostova je zaista neophodno ukoliko se grade kvalitetne niskoenergetske zgrade. Ovo je jedan od aspekata kome se još uvek u Srbiji ne poklanja naročita pažnja.

Šta je toplotni most ili hladni most?

Toplotni mostovi su lokalizovani delovi zgrade koji prikazuju uvećane toplotne gubitke. Mogu biti uzrokovani izborom geometrijskih komponenti kao na primer u slučaju balkona ili korišćenjem materijala sa većom toplotnom provodljivošću kao što je slučaj sa aluminijskim prozorima bez toplotnog prekida.

Toplotni mostovi su često rezultat same strukture zgrade, pojavljuju se na spoju između zidova i podova, između zidova i krova, u uglovima ili oko prozora ukoliko nisu pravilno postavljeni. Toplotni mostovi ne mogu biti u potpunosti izbegnuti, ali cilj je da se negativni efekti ovih mostova umanje na tolerantni nivo i da ne kreiraju nikakvo oštećenje zgrade. U nastavku, govorićemo samo o onim toplotnim mostovima koji se ne mogu tolerisati i prema tome moraju biti tretirani.

Poznato je da se postavljanjem unutrašnje toplotne izolacije kreiraju mnogi toplotni mostovi koji mogu biti kompletno izbegnuti postavljanjem spoljašnje toplotne izolacije ili gradnjom sa širokim opeka blokom kao na primer Wienerberger POROTHERM (prikaz ispod).

Toplotni most kreiran na spoju između poda i zida u slučaju postavljene unutrašnje izolacije. Primetimo da u slučaju spoljašnje toplotne izolacije ili u slučaju gradnje sa širokim opeka blokom kao što je Wienerberger POROTHERM, ne dolazi do kreiranja toplotnog mosta.

Terase i balkoni, najčešći izvor toplotnih mostova

Spoj sa balkonom ili terasom je jedan on najčešćih izvora geometrijskih toplotnih mostova. Armirana betonska ploča ima visok faktor toplotne provodljivosti i preseca sloj toplotne izolacije. To uzrokuje prolazak toplote koji vodi sniženju unutrašnje površinske temperature.

Bez obzira na vrstu izolacije, balkoni uvek kreiraju toplotni most koji se ne može lako izbeći (prikaz dole). To zahteva dodatnu brigu, i prema tome, dodatni trošak. I to je verovatno jedan od razloga zašto niko u Srbiji ne vodi računa o izbegavanju ovih toplotnih mostova.

Toplotni most kreiran od strane balkona ili terase na svim tipovoma zidnih sistema.

Štetni efekti toplotnih mostova

Gubitak toplotne energije

Zato što toplota uvek izlazi najlakšim putem iz zagrejanog prostora prema vani (putem sa najmanjim otporom), toplotni mostovi su uzrok značajnog gubitka toplote. Što je bolja toplotna izolacija to će se više toplote gubiti preko toplotnih mostova. Ovi gubici mogu predstavljati značajan trošak na računu za grejanje.

Gubitak toplote preko toplotnog mosta može biti uočen koristeći infracrveni termografički prikaz kao na slici dole.

Infracrveni termografički prikaz balkona sa gubitkom toplote uzrokovanim toplotnim mostom (izvor infratec.de).

Rizik formiranja buđi i kondenzacije

U predelu oko toplotnog mosta, uvećani gubici toplote uzrokuju značajan pad unutrašnje površinske temperature. Čim površinska temperatura padne ispod određene granice, postoji rizik od formiranja buđi. Ukoliko temperatura u površinskom delu padne još više, vlaga koja je inače prirodno prisutna u prostoriji će se kondenzovati na toj hladnoj površini u formi kapljica.

Formiranje buđi uzrokovano toplotnim mostovima (gore-levo izvor Conseil Habitat Santé, gore-desno i dole-desno izvor MSI, dole-desno izvor Indoor Climate Experts).

Napomenimo da na formiranje buđi i kondenzacije snažno utiče kvalitet unutrašnjeg vazduha. Bez pravog ventilacionog sistema koji obnavlja vazduh, nivo vlage će biti veći i mogućnost stvaranja buđi i kondenzacije je još veća.

Rizik po zdravlje

Jednom kada se buđ formira u predelu toplotnog mosta, oslobađa spore u prostoriju. Ove spore mogu prouzrokovati različite efekte na zdravlje; od manjih alergijskih reakcija kao iritirane oči, nos, i grlo pa do uvećanih astmatičnih simptoma. To je zato što su spore alergeni koji izazivaju sinuse, rhinitis i astmu. Pošto je izloženost u prostoriji obično produžena, postoji rizik da ove alergijske reakcije prerastu u hronična obolenja.

Da ponovimo, nedovoljna obnova unutrašnjeg vazduha dovešće do formiranja buđi i uvećaće njene negativne efekte po zdravlje ljudi. Nažalost, loš kvalitet gradnje će akumulirati nedostatke kao što su mnogobrojni toplotni mostovi i odsustvo prave ventilacije.

Rizik od strukturalnog oštećenja

Formiranje buđi i kondenzacija će dovesti do različitih oštećenja zgrade. To može uticati na unutrašnju farbu, malter, drvo ili tapete i lagano uzrokovati raspadanje strukturalnih elemenata.

Sprečavanje toplotnih mostova

Međutim, rešenja da bi se izbegli toplotni mostovi ili umanjilo njihovo dejstvo na neki prihvatljiv nivo definitivno postoje. Kao što smo već ranije pomenuli, postavljanje spoljašnje toplotne izolacije ili gradnja sa širokim opeka blokom je najbolji način sprečavanja većine toplotnih mostova. Za preostale toplotne mostove, posebno kod balkona i terasa, postoje odlični proizvodi koji ih kompletno rešavaju.

Schöck ISOKORB® za sprečavanje toplotnog mosta kod balkona ili terasa (izvor Schöck).

AVI Thermokorb i Schöck Isokorb su 2 primera. To su nosivi termo-izolacioni elementi koji formiraju toplotni prekid između balkona i unutrašnjeg poda. Ovi elementi su specijalno napravljeni da prenose opterećenje i održavaju puni strukturalni integritet. Oni uparuju tvrdi polistiren za toplotni prekid i nerđajući čelik za održavanje strukturalnog integriteta.

Schöck Isokorb ugrađen od strane Beodoma na Amadeu (foto Beodom).

Izbegavanje očiglednih toplotnih mostova je neophodno da bi izgradile kvalitetne zgrade. Međutim, ovi elementi jednom ugrađeni su nevidljivi u završenoj zgradi, i zato što ljudi nisu dovoljno upućeni u ovaj problem, vrlo malo investitora u Srbiji, ako ijedan, ga za sada koristi u izgradnji.

AVI Thermokorb ugrađen od strane Beodoma na Amadeu II (foto Beodom).

Zaključak

Toplotni mostovi predstavljaju stvarni problem koji ne bi trebao biti previđen kod kvalitetne gradnje. Ovi mostovi uzrokuju značajne toplotne gubitke i omogućavaju pojavu buđi, potencijalno uzrokujući ozbiljne zdravstvene probleme i oštećenje zgrade. Ipak, odlična rešenja koja ih sprečavaju su dostupna u Srbiji. Danas, ne postoji pravi izgovor nekorišćenja ovakvih rešenja, pri izgradnji stambenih zgrada. Sa cenama koje čak prelaze 3.000€/m², kako jedan investitor može opravdati činjenicu da je ostavio nerešene toplotne mostove. Izuzevši neupućenost i pohlepu, zaista ne vidimo razlog.