Peak oil, energetska kriza je nastupila i potrajaće
01 June 2008 - Komentari (0) | Razmišljanja |
Ako je cena sirove nafte neki indikator, jasno je da smo na početku energetske krize. I ova kriza, za razliku od predhodnih, je duboka, strukturalna i trajaće sve dok traje i naša ovisnost o fosilnoj energiji. Dostigli smo ili smo skoro na vrhuncu maksimalne proizvodnje nafte. Od sada pa nadalje, sledi silazna putanja kombinovana sa povećanjem potražnje. Hajde da istražimo šta to znači za sve nas.
Rastuća potražnja za primarnom energijom
Čitav naš moderni napredak je razvijan sa jeftinom fosilnom energijom iz nafte, gasa i uglja (i u manjem obimu iz uranijuma kroz nuklearne elektrane). Osobenost ovih fosilnih goriva je da nisu obnovljiva. Postoji ograničena količina takvog goriva u zemlji i pošto ga stalno crpimo, ta količina se smanjuje. Proteklih decenija, eksploatisane rezerve su smenjivala nova nalazišta i proizvodnja je strahovito rasla. Ali ukupne, globalne rezerve su se smanjivale.
Zadugo, mislilo se da su rezerve ogromne i skoro da nije bilo razloga za zabrinutost i razmišljanje o alternativnim izvorima. Postojala je jaka vera u tehnološki napredak i buduća otkrića i smatralo se da će se naći rešenja pre nego se pojavi problem sa zalihama fosilnog goriva. Tako se nastavilo sa sve većom upotrebom fosilne energije za pogon neprekidno rastuće ekonomije. U stvari, stalni rast je postao jedini pravac napred za svetsku ekonomiju, i taj rast je usko povezan sa raspoloživošću pristupačne izobilne energije.
Potrošnja primarne energije u milionima tona ekvivalentne nafte (MTOE) 1965-2006
Primarna energija obuhvata samo komercijalno prodavana goriva. Izuzeta su goriva kao drvo, treset i životinjski izmet (važna u mnogim zemljama ali nepouzdano dokumentovana). Takođe nije uzeta u obzir proizvodnja energije na vetar, geotermalnu i solarnu energiju.
Podaci iz BP Statistical Review of World Energy June 2007, graf - Lionel Mestre.
Industrijalizovane zemlje, kao što su evropske, počele su da stabilizuju njihovu potrebu za fosilnim gorivom zbog njihovog sporog razvoja, racionalnijim trošenjem energije i povećanjem upotrebe obnovljive energije. Ali zemlje u razvoju, posebno Kina i Indija, razvijaju se neverovatnom brzinom i isto tako i njihova potreba za fosilnom energijom. Ipak, teško ih je osuđivati pošto količina koju oni koriste je opet samo mali deo u odnosu na onu koju razvijene zemlje troše po osobi.
Potrošnja primarne energije po glavi stanovnika 2006 u tonama ekvivalentne nafte po osobi
Izvor BP Global.
Potreba za energijom je takođe vezana za rast populacije. Dok su industrijalizovane zemlje u većini stabilizovale svoju demografiju, populacija u Aziji je u stalnom porastu. U Aziji, kombinacija rasta populacije, masovne industrijalizacije, nastanak bogatije klase uzrokuje veoma jaku i uvećanu potražnju za energijom.
Značaj nafte u primarnoj energiji koju koristimo
Nafta igra veoma važnu ulogu kao izvor primarne energije. U svim delovima sveta, nafta je najvažniji ili drugi po važnosti izvor energije. Globalno, nafta je na prvom mestu i čini 36% ukupne primarne energije koja se koristi u svetu (graf ispod).
Raspodela Potrošnje Primarne Energije po vrsti u 2006 za Severnu Ameriku, Evropu-Evroaziju, Aziju-Pacifik i kombinovano za svet
Primarna energija obuhvata samo komercijalno prodavana goriva. Izuzeta su goriva kao drvo, treset i životinjski izmet (važna u mnogim zemljama ali nepouzdano dokumentovana). Takođe nije uzeta u obzir proizvodnja energije na vetar, geotermalnu i solarnu energiju.
Podaci iz BP Statistical Review of World Energy June 2007, graf - Lionel Mestre.
U industrijalizovanim zemljama, najviše nafte se koristi na transport. Podatak da SAD troše oko 1/4 u svetu, pokazuje vam nepravednost situacije. Američki narod koristi 10% svetske nafte samo za pogon svojih automobila. Da uporedimo, Afrika koristi samo 3,4% svetske nafte za život.
Potrošnja nafte u SAD po sektoru (2004)
Više od 2/3 nafte se koristi za transport. Najviše nafte koja se koristi za transport se troši na privatne automobile. Izvor Rocky Mountain Institute.
Ovo je posebno nepravično jer u zemljama u razvoju, nafta se troši potpuno drugačije. Većina njih koristi naftu da bi proizveli električnu energiju. U Senegalu na primer, oko 70% električne energije je generisano iz nafte.
Azija, koja je još daleko iza Severne Amerike i Evrope po pitanju individualnog transporta, koristi naftu mnogo manje od uglja koji obezbeđuje pola njihove energije (uglavnom za industriju i proizvodnju električne energije). Ali potražnja za automobilima u Kini ubrzano raste a time i potražnja za naftom. U zadnjih 30 godina, posle naftne krize sedamdesetih, samo su Evropa i Evroazija smanjile potrošnju nafte koristeći sve više prirodni gas gde god je to bilo moguće. Sve drugi delovi povećali su svoju potrebu za naftom, a najviše od svih Azija.
Potrošnja nafte po regionima u milionima barela dnevno (1965-2006)
Podaci iz BP Statistical Review of World Energy June 2007, graf - Lionel Mestre.
Znači svetska potražnja za energijom je u porastu, uglavnom zbog Kine i Indije. Potražnja za tri osnovna izvora energije, naftom, prirodnim gasom i ugljem je u porastu. Prema tome, pitanje je: da li možemo izvaditi dovoljno fosilne energije da pokrijemo potražnju? Gledajući po pitanju nafte, odgovor je jasan: više ne.
Vrhunac poizvodnje nafte
Crpljenje nafte nije kao pumpanje vode iz rezervoara sa konstantnim prilivom dok je više nema. Kada naftno polje otpočne proizvodnju, nafta, često pod pritiskom, izlazi veoma lako. To je inicijalni period gde se izvađene količine povećavaju sa svakom bušotinom. Kako vreme ide, voda, para ili gas moraju biti ubrizgavani u bušotine da bi se pritisak povećao. Na kraju, jednom kada se većina lako dostupne nafte iscrpi, postaje nemoguće održati isti nivo proizvodnje. Ostatak nafte zahteva više vremena za eksploataciju. Zavisno od tipa prirodnog rezervoara, moguća eksploatacija nafte varira od 10% do nešto više od 50%. Eksploatacija naftnog polja može trajati od 5 do 10 godina do preko 50 godina za najveća polja na Srednjem Istoku.
Tipični patern proizvodnje za naftni region
Izvor Energy Watch Group, Oil Report 2007.
U zemlji koja proizvodi naftu, razvoj polja se odvija u fazama. Najlakša i najveća polja se prvo razvijaju. Posle toga dolaze na red ona teža i manja. Kada sve više naftnih polja dostigne vrhunac proizvodnje, ukupna proizvodnja zemlje, koja predstavlja udruženu proizvodnju individualnih polja, će na kraju takođe dostići svoj vrhunac i početi opadati (graf iznad).
Zemlje koje su dostigle i prošle vrhunac proizvodnje nafte
Godinu dana posle dostizanja vrhunca proizvodnje gde naziv zemlje pokazuje godinu u kojoj je postignut. Izvor Energy Watch Group, Oil Report 2007.
Ovo je veoma dobro razumljiv proces jer iskustvo u tome imaju mnoge zemlje koje su prešle svoj nacionalni vrhunac proizvodnje nafte.
Globalni vrhunac proizvodnje nafte
Budući da sve više i više zemalja dostiže sopstveni nacionalni vrhunac proizvodnje nafte, pitanje koje se nameće je kada će doći do svetskog vrhunca proizvodnje nafte, koji se zove peak oil. Prognoziranjem nastanka vrhunca proizvodnje nafte bavio se M. King Hubbert. Godine 1956, sa uspehom je predvideo da će 1971 nastupiti američki vrhunac proizvodnje nafte. Bazirao je svoj model na novim otkrićima nafte, predviđajući da proizvodnja sledi otkrića po istoj krivi u obliku zvona.
Svetska otkrića nafte u periodima od po 10 godina (izvor ASPO)
Izvor The Oil Drum: Peak Oil Overview - March 2008.
Nalazišta nafte dostigla su vrhunac šezdesetih što znači da većina nafte koja se crpi danas dolazi iz starih naftnih polja koja su otkrivena pre više decenija. Nekoliko nezavisnih organizacija proučavaju ovu stvar veoma osetljive i političke prirode. 95% predviđanja vide vrhunac proizvodnje između 2008 i 2010. Pa sadašnjem saznanju, sva tečna proizvodnja dostigla je vrhunac u julu 2006.
Ispod je prognoza svetske proizvodnje nafte od strane Energy Watch Group. Po njima, vrhunac proizvodnje nafte se već desio 2006 godine. I dodatno tome, posle nekoliko godina ravne proizvodnje, predviđaju da će proizvodnja naglo i strmo opasti.
Proizvodnja nafte - svetski pregled i prognoza
Prema studiji organizacije Energy Watch Group, vrhunac proizvodnje nafte se dogodio 2006 godine i sada sledi stalno opadanje proizvodnje. Crvena tačkasta linija pokazuje projekciju iz World Energy Outlook (WEO) objavljene od strane internacionalne Agencije za Energetiku (the International Energy Agency -IEA) koja je totalno van realnosti.
Izvor Energy Watch Group, Oil Report 2007.
Šta sve ovo znači za vas i za mene?
Raspravljanje o stvarnom datumu vrhunca proizvodnje je, u stvari, irelevantno. Ono što je važno razumeti je da smo svedoci da je došao kraj jeftine i izobilne energije. Energija postaje sve skuplja i skuplja zbog smanjenja proizvodnje nafte.
Već vidimo posledice ove krize na ceni nafte. Sirova nafta nikada pre nije bila tako skupa. I globalni tend je da ide naviše.
Cene sirove nafte od 1861-2008 (US dolara po barelu)
Izvor BP Global (kompletirano do 2008 od strane Lionela Mestre).
Na individualnom novou, treba da se pripremamo da smanjimo našu ovisnost o fosilnoj energiji. Na primer, u stambenom sektoru koji nas interesuje u Beogradu, prosto je neodgovorno nastaviti gradnju energetski neefikasnih zgrada koje koriste struju ili prirodni gas za grejanje. Neodgovorno je graditi ovakve zgrade i definitivno nema smisla za ljude da ih kupuju. I još ponajmanje za cenu koja se traži za njih.
Možda će nas nešto spasiti?
Možemo li zameniti naftu sa nekim drugim energetskim gorivom?
Korišćenje prirodnog gasa je moguće ali može samo pokriti mali deo onoga za šta sve koristimo naftu. Prirodni gas je fosilno gorivo koje sledi naftu u svom opadanju. I dodatno, više pritiska na snadbevanje gasom povećaće njegovu cenu. Prirodni gas će najverovatnije slediti naftu što se tiče povećanja cena.
Veća upotreba uglja je veoma problematična zbog njegovog ogromnog doprinosa globalnom zagrevanju. Sve industrijalizovane zemlje teže ka smanjenju emisije CO2 i ugalj zbog toga nije opcija. Biogoriva takođe nisu rešenje i to je veoma dobro objasnio David Fridley u “The Myths of Biofuels” (koji možete besplatno snimiti). Nuklearne elektrane su suštinski problematične i uranijum je takođe resurs koji se prazni. Hidrogen i fuzijska energija su decenijama daleko.
I na kraju, najverovatnije je da ćemo koristiti više prirodnog gasa, više uglja, više nuklearne snage, više biogoriva ali to neće biti dovoljno. Veoma jednostavna činjenica je da ćemo imati veliki problem i nećemo imati rešenje za njega. Možemo samo pokušati da ublažimo posledice vrhunca proizvodnje nafte.
Dve najefektivnije mere koje bi mogli preuzeti su čuvanje energije i masovni preokret ka upotrebi obnovljivih izvora energije. Očuvanje energije je najjeftinija mera. Na primer, povećanjem efikasnosti transporta, boljom organizacijom urbanog razvoja u smislu smanjenja upotrebe automobila ili povećanjem energetske efikasnosti u stambenom sektoru. Samo smanjenje upotrebe automobila bi uštedelo velike količine nafte.
Globalni izvori energije u 2006 godini prikazani u kubnim miljama nafte (CMO)
Izvor SRI International.
Upotreba obnovljivih izvora energije je pravi put. Ali trebaće decenije da se nafta zameni sa obnovljivim izvorima energije. Graf gore daje informacije koliko energije dobijamo iz fosilnih goriva i kako malo dobijamo iz obnovljivih izvora energije.
Zaključak
Ozbiljnost problema je takva da zahteva dramatične akcije inteligentnih političara da kompletno promene naše trošenje energije i način snabdevanja. Postoje načini da se ublaži i pripremi za ovaj dolazeći pad u snabdevanju naftom. Najveći problem je što je sve u biti povezano. Nafta se koristi u proizvodnji i transportu hrane, prirodni gas za proizvodnju veštačkih đubriva, biogoriva čine da se proizvodnja goriva nadmeće sa proizvodnjom hrane, transport je neophodan za funkcionisanje najvećeg dela naše ekonomije. Nedostatak i povećanje cene energije će imati duboke posledice.
Ono što nismo pomenuli dosada je da vrhunac proizvodnje nafte je samo jedan simptom ozbiljnijeg oboljenja: neodrživog razvoja koji je doveo do globalnog zagrevanja, masovnog istrebljenja, naglog rasta populacije, krize vode, dezertifikacije, nestanka šuma i zagađenja.
Znači ako gledamo da rešimo peak oil, izgleda da je pravo rešenje u odgovornom i održivom razvoju. Uobičajeni način rada više nije opcija. Na Kuće Beodom nivou, činićemo ono što mi možemo, a to je da ćemo nastaviti da radimo na energetskoj efikasnosti i snažno se usmeriti ka upotrebi obnovljivih izvora energije.
Da bi saznali više
Postoji mnoštvo informacija na Webu, mnogo knjiga i dokumentarnih filmova koji govore o dolazećoj naftnoj krizi. Na Webu:
- The Oil Drum
- The Association for the Study of Peak Oil and Gas (ASPO)
- Energy Bulletin
- The Oil Depletion Analysis Centre (ODAC)
- Global Public Media, Public Service Broadcasting For A Post Carbon World
Ima veoma dobar interviju sa David Fridley na Global Public Media: “Scientist David Fridley on energy, China and globalization”.
Ispod su neki od dobrih dokumentarnih filmova. Možda ih je teže naći u Srbiji ali se mogu dobiti preko Interneta.